www.srpskakuca.org.rs

Златица Аранђеловић рођена сам 18. 3.1969. године у Параћину. Одрасла сам у селу Крежбинцу где и сада живим. Одрастала сам са родитељима, оцем Светиславом, мајком Мирославом и сестром Катицом, која је нажалост преминула као и моји родитељи. Имала сам срећно детињство одрастајући са својом сестром у великој љубави, коју смо имале у топлом родитељском дому. Мојој стаменој личности, чврстог карактера је управо допринело одрастање у патријархалној, домаћинској породици, која се истицала вредношћу својих чланова. Тако да сам и ја била увек вредна, ревносна у извршавању својих обавеза. Била сам одличан ђак, Вуковац у основној школи “Бранко Крсмановић” у Сикирицу. Учествовала сам на разним такмичењима, добијала награде. Највише сам имала успеха у рецитовању, писању литерарних састава. Књижевност и српски језик ми је био омиљени предмет, имала сам афинитета према писаној речи. У постављању чврстих темеља љубави према читању, писању у многоме је заслужна моја професорка књижевности Љиљана Радомировић, од које сам много научила, мада имам и урођени таленат. Професорка ми је била подстрек да наставим даље са учењем и упишемо филолошки факултет. Али, мени се у раној младости десила љубав, тако да су емоције преовладало и ја сам завршила само средњу трговинско економску школу: "Јездимир Ловрић" у Београду. Удала сам се за Слободана Јовановића, који је радио као грађевински техничар. Пре неколико година и он је нажалост умро. Живели смо у складном браку у коме смо добили две ћерке Ивану и Јовану. Старија Ивана има ћерку Емили, тако да имам дивну унуку. Са њима живим у својој породичној кући у селу Крежбинац. Главни покретач за писање ових дивних љубавних стихова је искључиво љубав од које сам ја сва саткана. Ово је њена прва самостална књига у издању Културно - издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца.

Објављена књига 2022.