www.srpskakuca.org.rs

Радославка Ђурић Новаковић рођена је 7. 5. 1951. године у Осипаоници. Мајка је два сина Верољуба и Ивана, има четворо унучади, Лола, Лазар, Лука и Лена, има и праунуке. Основну школу је завршила у Осипаоници где и данас живи. Још у основној школи осетила је дар за писањем поезије. А највише се жеља за писањем појавила у зрелијим годинама. Дуго је прикупљала своје песме у споменарима и инспирацију у песмама налази у породици, природи, људима и у свему што је окружује. Одпучила је у својој 65. години да објави своју прву збирку песама у издању Културноиздавачког центра "Српска кућа" из Пожаревца. Радославка се нада да у скорије време објави и своју другу књигу песама, јер за то има много инспирације а и припремљеног материјала. А у седамдесетој години објавила је другу књигу “УСПОРИ ЖИВОТЕ” у издању Културног - центра “Српска кућа” Д.О.О. из Пожаревца.

Објављена књига 2022.

Весна Вукелић Венди рођена је у Београду 25.11.1971. у официрској породици пореклом из Бања Луке по очевој линији. Од самог рођења дете је подизано и напајано војничким духом и клесано динарским карактером као темељем њене личности, који даље инволвира у додатне сфере њеног интересовања, па тако као петогодишња девојчица уписује музичку школу, прво солфеђо, затим са шест година узима као инструмент виолину. Љубав према музици делила је са још неким аспирацијама током школовања, као што су сликарство и спорт. Ишла је и на републичко такмичење у основној школи у цртању, певала је у хору осам година сва три гласа и бавила се интезивно спортом. Међутим, живот није састављен само из видљивих ствари. Чулна и надахнута девојчица сусрела се са још многим ситуацијама за које њени родитељи нису имали одговор нити су све то доживљавали инструментима њене душе. На упорно питање родитељима месецима ,,Зашто морамо да умремо?'', увек је добијала некакве ирационалне одговоре, они су просто игнорисали такво за њу кључно питање, што је дете још више збуњивало. То су била тек прва питања која су притискала девојчицу, указујући јој на нерешени за њу у то време феномен, незнајући да је то тек почетак. Бог одлучује да стави на девојчицина леђа још један неупоредиво тежи крст. У живот јој уводи гордељиве, охоле и надувене људе, који мисле да су битни и које она скенира оштром и прецизном духовном диоптријом. Питање које је поставила себи:,, Ако нам ово непознато за јавност зло улази у кућу и прича како је битно, то онда значи да ћемо у животу имати проблеме ако се не изборимо и победимо неправду. Ове речи постају њен једини и несаломиви вектор размишљања који је по делила са Богом дајући му завет који остаје њихова тајна. Са седамнаест година почиње да ради као фотомодел, са осамнаест се слика за многе новине и снима филм а са деветнаест свој први албум. Интересовања јој даље инволвирају ка филозофији, историји и теологији. Од деветнаесте се професионално бави певањем. Снимила је шест албума и имала на хиљаде наступа. Живи и ради са својом породицом и ћерком Николетом у Београду. Ову књигу посветила је Богу коме је бескрајно захвална на свему и најмилијима. Ово је њена прва књига у издању Културно - издавачког центра ’’Српска Кућа’’ Д.О.О. из Пожаревца.

Објављена књига 2022.

Аутор песама збирке ’’Русвај’’ је Слободан Бане Алексић, рођен 1948.године у Књажевцу. Основно и средње образовање стекао је у Бољевцу и Бору, а високо на ФПН у Београду. По завршетку школовања радио је у органима државне управе све до пензионисања. Кваку на вратима библиотеке једва дохватио у деветој години да би та библиотека постала његова друга кућа. У писању се опробао у гимназији у краћим позним саставима, успешно јер је био награђен ''Златним пером''. Потом због студија и посла настао је велики застој. Писац у њему се ''пробудио'' пре неколико година и то у новом афинитету - према поезији. Објавио је три збирке поезије од 2017 па на овамо, једну љубавну ''Многолике љубави, понека река и један сонетни венац'' и две рефлексивне ''Дотицања'' и ''Акорди обојених стихова''. Такође је један број песама објављен у зборницима песама и на интернет сајтовима; није запостављен ни прозни рад кроз кратке форме: приче, путописи и један роман који је у фази издавања. Сада, живи у Зајечару али са супругом највећи део године проводи у породичној кућу у селу Горње Зуниче, крај Књажевца, у питорескној долини речице Сиње, где их посећују синови Андреја и Иван са својим породицама (троје унучади).

Објављена књига 2022.

1. Димитрије Дмитровић - Има нешто у мени; 2. Анђела Симић - Мој деда; 3. Теодора Шљивић - Шума; 4. Александар Пап - Моме тати; 5. Милица Бојанић - Звезде; 6. Теа Јонаш - Недоречено; 7. Иглберт Поповић - Страх; 8. Јања Крајић - Јањина заклетва; 9. Милена Ковачевић - Криза; 10. Михајло Станић - Гнездо; 11. Лана Марковић - Ускрс; 12. Нађа Стоиљковић - Зимска разгледница; 13. Исидора Нонковић - Здрава храна; 14. Марко Стојилковић - Моја драга особа; 15. Тара Илић - Здравље на уста улази; 16. Милан Поповић - Шта је најслађе; 17. Невена Мирковић - Кутија; 18. Софија Лукић - Пролеће и песма пастира; 19. Јован Лах - У мојој земљи чуда; 20. Лана Тагић - Кад смо били мали; 21. Наша Грујић - Моја мама; 22. Јован Тодоровић - Вода и облак сиви; 23. Теодора Јанковић - То сам ја; 24. Маријана Пауновић - Моја породица; 25. Наташа Насковски - Да ли ми верујеш; 26. Невена Ивановић - Христос воскресе, радост доносе; 27. Лара Лазић - Свевидеће наочаре; 28. Вања Тошић - Зима; 29. Лара Аранђеловић - Мама; 30. Драгана Михаиловић - Октобарске боје у мом крају; 31. Огњен Вукосављевић - Мој пас Чапи; 32. Алекса Гајић - Октобарске боје у мом крају; 33. Лена Стевановић - Октобарске боје у мом крају; 34. Милан Стевановић - Октобарске боје у мом крају; 35. Хава Балић - Зашто?; 36. Јелена Павловић - Боли; 37. Сара Милетић - Зима; 38. Јана Милисављевић - Љубав није само реч; 39. Јана Аврамовић - Љубав није само реч; 40. Теодора Ристић - Љубав није само реч; 41. Теодора Панић - Зима; 42. Љубица Рупчић - Слобода; 43. Ивана Жупан - Слобода; 44. Ана Петровић - У ћутању је сигурност; 45. Хелена Стојиловић - Мој Клавир бели; 46. Николина Миленковић - Шумица; 47. Даница Николић - Мама и Тата; 48. Николија Стојановић - Пролеће; 49. Лана Стојановић - Мој Тата; 50. Немања Мијатовић - Чекање; 51. Коста Јанковић - Планета дише у истом ритму; 52. Сава Михајловић - Недостају ми; 53. Вељко Станковић - Без других тешко можемо бити људи; 54. Викторија Китановић - Чекање; 55. Нина Богески - Човек; 56. Јован Ћирић - Љубав; 57. Анабела Халас - Ловац и Лав; 58. Теодора Ћирић - Рибар и мачка; 59. Лука Петаков - Видео сам те; 60. Анђела Џамбас - Пролеће; 61. Александра Прокин - Четири годишња доба; 62. Калина Хорват - Облаци; 63. Ана Жилић - Папучар; 64. Данко Панић - Упозорење; 65. Александра Милутиновић - Мој брат; 66. Огњен Томовски - Чудо природе; 67. Николина Банчов - Весело лето; 68. Матеја Раданов - Моја луцкаста песма; 69. Дуња Кемеш - Дечија игра; 70. Милана Костић - Љутита зима; 71. Јована Марковић - Поново ти пишем; 72. Урош Матић - Мој крај; 73. Ива Николић - Мој град Крушевац; 74. Ђорђе Шошић - Мој крај; 75. Ања Јаћимовић - Моја школа; 76. Дуња Попадић - Када сунце сване; 77. Анђела Димитријевић - Мој деда; 78. Вук Милосављевић - Сестра; 79. Виктор Станојевић - Трешњица; 80. Лара Димчић - Лопта; 81. Вукашин Младеновић - Јесен; 82. Матеја Мирковић - Зима; 83. Петра Стојиљковић - Лето; 84. Милош Станковић - Другарство; 85. Дарко Љубић - Сат; 86. Урош Миленковић - Од цвета до цвета; 87. Вања Бојовић - Пролеће; 88. Антонина Тодоровић - Азбука; 89. Николина Тодоровић - Маслачак; 90. Вања Николић - Ливада; 91. Лука Стаменковић - Школа; 92. Анастасија Јовановић - Другарство; 93. Петра Радосављевић - Песма о баки; 94. Анита Миладиновић - Лето је; 95. Јована Пауновић - Цветић; 96. Никола Јовановић - Зима; 97. Антонина Лујић - Пријатељство; 98. Наталија Милојковић - Сан; 99. Сташа Радошевић - Моја школа; 100. Софија Живковић - Пролеће; 101. Лука Стојановић - Моја омиљена животиња; 102. Сара Милосављевић - Бака и Дека; 103. Илија Стојановић - Моје море; 104. Ленка Мијајловић - Ленка у земљи снова; 105. Николина Аџић - Мислила је да је сама; 106. Дуња Јовановић - Пријатељство; 107. Милица Јанковић - Мој мачак; 108. Сара Лазић - Тата; 109. Лазар Миливојевић - Симпатија; 110. Николина Јовић - Чекајући пролеће; 111. Тамара Стојкић - Без наслова; 112. Петра Перић - Дете треба волети и разумети; 113. Сара Ђорђевић - Зима; 114. Михаило Штрбац - Моја школа; 115. Василије Митић - Моја школа; 116. Страхиња Марјановић - Снег пада; 117. Вања Милојковић - Јесен нам је стигла; 118. Катарина Стојадиновић - Ђачке муке; 119. Анђелина Пауновић - Слобода; 120. Ива Гајић - Глумац; 121. Нина Лулић - Дете; 122. Сташа Бојовић - Дете треба да волите; 123. Лазар Цвејић - Глумац; 124. Милена Тошић - Јесен; 125. Ива Јовановић - Брат; 126. Татјана Саџак - Зелене су биле очи те; 127. Марија Јовановић - Брат; 128. Маријана Васиљевић - Дете; 129. Нина Јовановић - Моје маче; 130. Николина Радовић - Моје другарице две; 131. Вукашин Благојевић - Фудбал; 132. Катарина Живадиновић - Моја учитељица.

Објављена књига 2022.