www.srpskakuca.org.rs

ИСТОРИЈА СРПСКЕ КУЋЕ

Детаљи

Датум последње измене среда, 02 новембар 2011 14:00

"СРПСКА КУЋА" је смештена у згради прве пожаревачке поште из 1841. године, једине зграде поште сачуване из тог периода у Србији. Зграду је саградио брат Хајдук Вељка, Милутин Петровић звани Ера, 1823. године, који је сахрањен у порти Саборне цркве 1861. године.

Саборну цркву саградио је кнез Милош 1819. године од када је и седиште браничевске епархије. Ово здање прве пожаревачке поште спасио је заборава и пропадања 1995. године Братислав - Бата Голић, претворивши је у културно издавачки центар.

Културно - издавачки центар "СРПСКА КУЋА" је отворена 14. Августа 1995. године да би својим радом допринела развоју науке, очувању српске културне писане речи, неговању наслеђа које нам је историја оставила, као и очувању изворних обичаја. Како је зграда сачувана у аутентичном моравском стилу и једина је таква сачувана зграда ПТТ- а из тог периода, 7. Јула 1997. године на Дан ПТТ радника откривена је и спомен плоча. Данас се у тој згради налази  Културни центар “Српска кућа”, један од првих приватних културних центара у Србији.

Културнo - центар “Српска кућа” има: галерију са сталном поставком о развоју ПТТ саобраћаја од 1841. године до данас и у истој се одвијају изложбе слика, постоји и модерно опремљен прес центар и Клуб уметника и љубитеља уметности ''Поштанска касинa'', где се организују сусрети књижевника, глумаца, музичара, сликара, туриста, ђака, омладине...У “Српској кући” је смештено и ради Друштво за неговања традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Снимљено је доста видео материјала о нашем културном центру од стране наших људи из иностранства, тако да је име нашег центра познато  и ван наших граница, као пример како треба многе наше запуштене историјске објекте сачувати од заборава и оставити поколењима на употребу у очувању културне традиције наших Народа.

15-ог Октобра 1999. године отпочет је пројекат “Кичицом и пером до лепоте и пријатељства у новом миленијуму”. Овај прејекат је рађен под слоганом: ''Ни један дан без културног догађаја у Српској кући''. Од тада је само  кроз нашу галерију прошло око 50 000 посетилаца, који су посетили 100 изложби (отвараних у 100 субота за редом без прекида) са преко 3000 слика и 1000 скулптура. Само је једну изложбу (сликара и графичара Павла Миладиновића) погледало око 5800 посетилаца. Овај пројекат је само један од примера успешног деловања Културно издавачког центра "Српска кућа". Непрестано се ради на осмишљавању и реализацији нових пројеката и културних дешавања као  што су: Српско сеоско посело, Дани чаја и лековитог биља, Колонија керамике, Ускршње свечаности, Златне руке Стига, Сеоска разгледница.

"Српска кућа" настала је обновом једне старе и запуштене зграде. Следећи симболику обнове овог вредног споменика "Српска кућа" остаће истрајна на путу обнове и очувања српске културе, народних обичаја и свега онога што је вредно у српском народу.

Биографија директора Културно – издавачког центра “Српска Кућа”

Братислав - Бата Голић је грађанин града Пожаревца, познат и признат пример пословног, часног, успешног човека, патриоте и хуманисте.  Међу првима је почео да развија приватно предузетништво и власник је две приватне фирме, од којих је једна “БАТА КОМЕРЦ”, д.о.о. а друга Културно - издавачки центар “Српска кућа”,  први приватни културни центар у овом делу Србије. Рођен је 14.08.1952. године у Власеници, од оца Сава (1927) и мајке Софије. (1932) После завршене Више трговачке школе бави се  организацијом продаје. Отац је троје деце (две кћерке и син: Соња (1976), Горана (1984) и Горан (1986)), срећно је ожењен са супругом Светланом (девојачко Милошевић (1960). Детињство је провео у Хан Пијсеку где је завршио осмогодишњу школу. После завршене основне школе наставио да живи у Сарајеву и 1987. преселио се у Пожаревац.

Од сеоске продавнице у Брежану надомак Пожаревца изградио је око хиљаду квадрата пословног простора, снабдева самосталне радње и предузећа широм Србије са робом широке потрошње. Године 1995. је добио ласкаву титулу YU-Менаџера средњих и малих предузећа, што му је дало велики стимуланс да своје материјалне, физичке и интелектуалне могућности уложи у откуп, регистрацију, рестаурацију и промоцију првог приватног Културног центра “Српска кућа”. Све ово ради у објекту прве пожаревачке поште и друге поште у Србији. Копајући по архивима и поштанском алманаху Србије дошао је до открића да је та стара трошна моравска кућа у ул. Хајдук Вељковој 23, преко пута Браничевске епархије била 1841. године прва пожаревачка пошта, а друга пошта у целој Србији. За тај податак је мало ко знао, јер је зграда била толико оронула и зарасла у коров, тако да се мислило да ће сама под теретом година пасти. Братислав - Бата Голић улажући огроман труд желео је да такво капитално здање обнови, сачува и остави својим суграђанима, граду Пожаревцу и Србији.

Такав историјски објекат је добио и званично своје значење на дан ПТТ радника 07.06.1997. када је отворено обновљено здање старе поште са новом наменом. У присуству бројних званица и гостију спомен плочу  је открио тадашњи министар у влади Србије  Др. Драган Костић и Братиславу – Бати Голићу изрекао све похвале за овакво учињено дело.

Данас, у тој згради је смештен Културнo - издавачки центар “Српска кућа”, са   галеријом у којој је стална поставка о развоју ПТТ саобраћаја од 1841. године до данас. У згради је смештен и прес центар. Врло често се смењују разне изложбе, промоције књига и презентације произво­да. Данас је то објекат од изузетног значаја за град Пожаревац, Србију и дијаспору јер је његов основни задатак  да се очувају традиција, култура и обичаји нашег народа.

Улажући огроман труд у ово дело Братислав – Бата Голић није прошао без последица. Тачно при крају завршеног пројекта осетио је бол у грудима, одлази на Дедиње где му лекарски конзилијум ради операцију и уграђује 3 бајпаса. Братиславу - Бати Голићу ни то не смета, већ наставља са таквим ентузијазмом као да на Дедињу није ни био. Гради спомен чесму испред “Српске Куће”, хоће напредној деци да отвори школу рачунарa, школу страних језика, пословни клуб, књижевни клуб, драмски студио. У организацији “Српске Куће” уз манифестацију 34. Љубичевских коњичких игара први пут се изводи,  после 40 година, Српско прело и добија високу оцену. Касета са видео материјалом о “Српској Кући” и Српском прелу већ путује преко океана да се у далекој Аустралији и другим земљама прикажу нашем Народу у дијаспори обичаји и традиција њихове отаџбине. “Српска Кућа” улази у туристичку карту Пожаревца. Долазе и пролазе многи гости, ученици узимају со и хлеб као добродошлицу и диве се свему што виде и доживе.  У књигу утисака посетиоци бележе своје утиске одајући признање Братиславу - Бати Голићу. Хтели ми то да признамо или не, он овим чином улази у антологију културе и историје Пожаревца, Србије и дијаспоре.
Стара је изрека: “Гради кућу до своје 45. године живота”! Баш тако! Као да је природа предвидела све. Сада је Бата управо ту, и не мора се ништа више рећи. Уместо њега стоји кућа, наша кућа, “Српска кућа”, да поново пркоси зубу времена и да говори о обичном човеку, визионару и неимару, који је уградио себе у једно дело којим се може поносити наша Србија, Република Српска, која га је изнедрила. Остављамо слободној процени и савести онима који буду ову биографију читали, слушали као и одлучивали, да ли се ово дело зове “животно дело”, и која би друштвена сатисфакција била противтежа жртвованом здрављу једног још увек младог човека.
За свој рад "Српска кућа" као и њен директор, оснивач и власник Братислав Бата Голић добили су многа признања што се може видети на страници признања.