БРАНКИЦА БРАНА МИЛОШЕВ - ШАПАТ СРЦА

Бранкица  Брана Милошев рођена је 7-ог новембра 1949-те године у Вршцу од оца Гавре и мајке Драге, као њихово седмо дете. У трећој години живота обољева од епилепсије. Писањем се почела бавити још као школарац у основној школи Олга Петров Радишић из Вршца.
1989-те године емигрирала је у Аустралију и сада живи у Перту. Престала се бавити писањем јер јој је приоритет био болестан супруг који је морао на дијализу те се она обучавала и дијализирала га код куће. Након његове смрти она се опет посвећује својој љубави, писању стихова.
'' Шапат срца'' је њена прва збирка песама, које она скромно и стидљиво дарује љубитељима поезије. Ову збирку објављује Културно-издавачки центар „Српска кућа“ из Пожаревца.

Књига је објављена 2018. године

Братислав Голић - Драмско сценске представе за децу васпитача Србије

Аутори представа:

1: Милица Буча
2. Снежана Милосављевић
3. Мирослава Нинковић
4. Татјана Лончарски
5. Надежда Грујић и Татјана Лончарски
6. Снежана Милошевић
7. Олгица Бабић-Бијелић
8. Данијела Радисављевић
9. Бранка Баретић-Миленковић
10. Звездана Станојевић
11. Владан Јефтић
12. Вања Милутиновић

Књига је објављена септембра 2017. године.

ЉИЉАНА МАРИЋ - ЖИВОТ ТРЕБА РАЗУМЕТИ

Рођена у Врбовцу код Смедерева 1954. године. Oсновну школу завршила у Смедереву. Дипломирала на Техничком факултету у Бору, на смеру за металургију.
Mагистрирала на факултету Заштите на раду у Нишу, на смеру  Заштита животне средине. Цео свој радни век провела је у Железари у Смедереву. У Старој Железари радила на пословима развоја Старе Железаре, где је учествовала у пројекту „Систем квалитета”. У служби  Инспекцијски послови иницирала пројекат и била у тиму пројектa „Рационална потрошње метала у Железари“. Радни век завршава у  служби Заштите животне средине. Прву збирку песама ове песникиње,  Страх да се не крене за облаком објавила је Народна библиотека Смедерево, 2013. године.  Исти је издавач збирке стихова: Тражим наду за дан, 2014. године, и Наиђе тако дан, 2015 године. Збирку песма Празнина зауставља дах објављује уметнички клуб  „Расковник”, Смедерево. У 217 збирке: Речи не могу да ћуте и збирку песама за децу: Да будеш такође је објавила Народна библиотека Смедерево. Објављивала је у електронским часописима.  Заступљена је у многим зборницима. Ова седма књига је објављена у издању Културно-издавачког центра “Српска кућа” у Пожаревцу.

Књига је објављена 2017. године.

NADA HORN - STAKLENE POTPETICE

Prvo se rodilo slovo (ja)10. 04. 1968.g. u Rumi,a onda su se rodili stihovi-Danilo 04. 01. 1993.g. u Rumi i Anastasia 11. 12. 2003.g. u St. Gallen, Švajcarska. Zajedno smo pesma.

Rodila sam se i odrasla u Rumi u Sremu. Stihovi i recitacija su bili oduvek vazduh koji dišem. Pohađala sam OŠ.“Zmaj Jovan Jovanović“u Rumi. Pesme sam počela da pišem rano ali tajno. Javno sam prvi put recitovala svoju pesmu u petom razredu.Pošavši u peti razred u mom se životu pojavio anđeo reči, koji me je ohrabrio da pišem i verujem u sebe. Zahvaljujuči tom anđelu svaki moj dan bio je stih da bi se uz veru u sebe pretvorio u pesmu. Anđeo se zvao Smilja Eremić, moja nastavnica srpskohrvatskog jezika. Dobijala sam razne nagrade i nikad nisam prestala da verujem u poeziju.

Završila sam trgovačku školu u Sr.Mitrovici. Udala sam se 1989.g. Rodila sam najlepši stih Danilo 04. 01. 1993.g. u Rumi. Razvela sam se 1997.g.Od 1999.g. do kraja 2000.g.živela sam u Düsseldorfu. 2001.g. vraćam se za Rumu i upoznajem mog sadašnjeg supruga .Rupert Horn (10. 05. 1957. St Gallen Švajcarska).

Venčali smo se za moj rođendan u opštini Ruma (10. 04 2002.), da bi se 11.05.2002. venčali u pravoslavnoj crkvi u Rumi na centru.30.juna(2002.), mene i mog sina Rupert dovodi u Švajcarsku u St .Gallen i pruža nam topao dom. 2003.11.12.Anastasia upotpunjuje svojim dahom pesmu mog života. U pravoslavnom kalendaru 04.01.na rođendan mog sina Danila je dan Svete Velikomučenice Anastasie. Budući da su moj suprug i ćerka katoličke veroispovesti želela sam da svoju decu spojim kroz veru i ljubav, stoga i dajem ćerki ime Anastasia.
Godine 2003. u novembru selimo se u Arbon na Bodenskom jezeru Švajcarska gde puštamo svoje korenje. Sama sam savladala nemački i engleski koristim se dobro ruskim jezikom. Uz to pokazujem interese za druge jezike tako da malo mogu na turskom, albanskom i italijanskom da pozdravim i porazgovaram.

Od 2011.g. redovno treniram u fitnesu. Od 2012.g. sam član Veslačkog društva „ Drachenboot Bodensee „u Arbonu.Od 2016. veslam Surf-ski na Bodenskom jezeru.Voda je moj dah, obožavam jezero i svaki dan se šetam pored jezera sa mojim psom Džeronimom. Krajem oktobra 2015. usvojili smo Džeronima koji je došao po našoj narudžbi iz Španije.U Španiji u gradu Burgos, je nađen na ulici i smešten u takozvanu“ Tötungstationen“,to je mesto gde uspavljuju pse lutalice, većina nažalost ostavljena od vlasnika. Srećom žene iz azila su ga spasile i dovele u azil,objavili su odmah njegovu sliku na internetu i mi smo se javili da želimo da ga usvojimo.Tako je Džeronimo španski galgos ili kod nas Hrt iz daleke Španije došao u naš dom. Postali smo bogatiji za još jedno srce i beskrajnu dušu,koju on poseduje.

Ovo je moja prva samostalna knjiga u izdanju Kulturno-izdavačkog centra “Srpska kuća” iz Požarevca.

Knjiga je objavljena 2017. godine.