www.srpskakuca.org.rs

БРАТИСЛАВ ГОЛИЋ - ПЕСНИК РОМАНИЈЕ И СТИГА

Детаљи

Датум последње измене уторак, 06 септембар 2016 10:49

БРАТИСЛАВ ГОЛИЋ - ПЕСНИК РОМАНИЈЕ И СТИГА

Братислав Бата Голић је рођен 14.08.1952. године у Власеници у 4.20 часова заведено под редним бројем 146/52 од оца Саве (1927) и мајке Софије (1932) који имају још двоје деце Бранку (1954) и Јадранку (1960). Бранка има ћерку Сташу (1988), Јадранка сина Павла (1985) и ћерку Јелену (1990). Детињство је провео у Хан Пијеску, (романијски округ), а школовао се и живео све до 1987. године у Сарајеву где је завршио Вишу трговачку школу - одсек организатор продаје. Ожењен је и отац троје деце, ћерке Соње (1976), која има сина Бориса (2006), удата и живи у Лазаревцу, Горане (1984) и сина Горана (1986). Године 1987. досељава се у Пожаревац, тачније у Брежане код свог стрица Радована Голића који је у место Брежане дошао као ратно сироче 1942. године. Са очеве стране има две тетке Сајку и Радојку и стричеве Голуба, Радована и Светозара. Слави славу Светог Игњатија Богоносца. Велико искуство у издавачкој делатности стекао је радећи у издавачком предузећу “Веселин Маслеша” из Сарајева, где је био руководилац неколико књижара и велепродаја, као и у издавачком предузећу “Рад” из Београда, те је у горе наведеним предузећима провео неколико година. Жеља му је била да у Сарајеву отвори своју прву приватну књижару што је и учинио 1985. године. Када се Братислав Бата Голић доселио у Брежане отворио је, заједно са својом супругом Свјетланом, самосталну трговинску радњу међу првима, а 14.08.1990. пререгиструје самосталну трговинску радњу у трговинско предузеће “Бата-Комерц” које почиње да послује истог дана. Датума 14.08.1995. године оснива први приватни културни центар “Српску кућу”. На оснивању културног центра, које се одржало у хотелу Дунав где је присуствовало преко 300 званица, био је присутан почасни гост, Његово Краљевско Височанство Принц Томислав Карађорђевић, који је подржао идеју и замишљене пројекте Српске куће. Откупљује и обнавља стару зграду коју је саградио брат Хајдук Вељка, Милутин Петровић звани Ера 1823. године. Године 1841. у њој је отворена прва Пожаревачка пошта и ово је сада једина сачувана пошта из поштанског саобраћаја тог времена. Оронула зграда је обновљена и сачувана од пропадања 1995. године захваљујући породици Голић и њеном домаћину Братиславу. Милутин Петровић “Ера” дошао је из Неготина у Пожаревац и ту је пензионисан где је остао све до смрти 1861. гoдине а рођен је 1791. године у Леновцу округу Црноречком (Зајечар). Са братом Хајдук Вељком 1813. године бранио је Неготин, а тада му је брат и погинуо. Пензионисан је 1853. године као саветник. Иза себе је имао супругу Станојку и сина Сава. Син Сава био је срески начелник у Петровцу. Савини синови су Јова и Јеврем, писари чије је потомство изумрло или се негде раселило, тако да нема података о њиховим потомцима. Супруга Станојка и син Сава након смрти Милутина Петровића “Ере” подижу му споменик и сахрањују га у порти главне саборне цркве у Пожаревцу где се и данас налази.Братислав Голић бави се књижевним радом. Године 2009. објавио је књигу “Судбина је тако хтела”. Ово је његова друга књига под називом “Успаванка за маме и тате”. Приређивач је преко 200 књига као и рецензент, илустратор и дизајнер. Његова дела су објављена у многим Зборницима и часописима, антологијама и лексиконима. Идејни је творац неколико пројеката где афирмише младе писце у Србији и дијаспори. Кроз библиотеку Млади таленти је афирмисао преко 20 000 младих писаца као и кроз Зборник књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре. Његов рад се огледа и на афирмацији писаца зрелијег доба који су афирмисани и неафирмисани. Бави се и хуманитарним радом. Велики је донатор књига библиотекама школама и многим установама. Покретач је првог Међународног кампа младих писаца у Брежану код Пожаревца. Својим радом створио је највећу породицу младих писаца у Србији и у свету.За сав свој рад и труд, а поготово љубав према деци и очувању традиције, културе и обичаја свог народа, Братислав Бата Голић добио је многа признања.

Књига је објављена 14. 08. 2016. године