ЗБОРНИК КЊИЖЕВНОГ СТВАРАЛАШТВА МЛАДИХ СРБИЈЕ И ДИЈАСПОРЕ 4

1. Татјана Стојановић, 2. Тамара Јенић, 3. Милена Спасић, 4. Давор Давидовић, 5. Марија Бранковић, 6. Јелена Живић, 7. Лука Милосављевић, 8. Павле Радиновић, 9. Исидора Јанковић, 10. Александра Николић, 11. Саша Стојанов, 12. Миљана Пејчић, 13. Александар Игњатовић, 14. Ана Петровић, 15. Татјана Драганов, 16. Јана Лалић, 17. Тара Касап, 18. Стефан Адамов, 19. Ана Марија Рељић, 20. Тијана Губа, 21. Невена Ристић, 22. Тамара Радић, 23. Јована Рајић, 24. Дајана Лукић, 25. Јелена Ђорђевић, 26. Николина Жугић, 27. Марина Ђокић, 28. Лазар Воштић, 29. Георги Котев, 30. Георгина Попов, 31. Ана Киров, 32. Анастазија Бошковић, 33. Ивана Стошић, 34. Марија Георгиев, 35. Снежана Манић, 36. Анастасија Маринков, 37. Ања Александра Василијевић, 38. Адријана Ламбић, 39. Димитрије Крстић, 40. Теодора Цвијић, 41. Лука Милошевић, 42. Евангелина Аврамовић, 43. Ана Крстић, 44. Милица Петровић, 45. Андрија Крстић, 46. Ана Петровић, 47. Николина Барјакаревић, 48. Алекса Бојић, 49. Ђурђа Петровић, 50. Емилија Радовановић, 51. Анастасија Јанковић, 52. Александра Прокић, 53. Милица Петровић, 54. Олгица Максимовић, 55. Бојан Новаковић, 56. Валентина Бозоки, 57. Бојана Вуковић, 58. Јелена Марковић, 59. Катарина Љубић, 60. Теодора Пауновић, 61. Милена Милетић, 62. Илија Илић. 63. Милица Поповић, 64. Ивана Илић, 65. Веселин Стевановић, 66. Лука Давидовић, 67. Лепа Софренић, 68. Катарина Ђерасимовић, 69. Оливера Петровић, 70. Срђан Тот, 71. Јована Ристић 72. Ивана Тортоски, 73. Давид Танасијин, 74. Соња Мирковић, 75. Невена Богојевић, 76. Дијана Јовановић, 77. Јована Ивановић, 78. Ема Бошњак, 79. Итана Калуђеровић, 80. Николета Папачек, 81. Мина Гоцић, 82. Андреј Ђапић, 83. Димитрије Мариновић, 84. Сара Швалм, 85. Александра Вранац, 86. Јованка Кишја, 87. Александра Добричић, 88. Вељко Ружић, 89. Ања Немет, 90. Теодора Обренов, 91. Страхиња Бандић, 92. Нађа Хорват, 93. Алиса Пулаи, 94. Татјана Топрек, 95. Јована Јовановић, 96. Андријана Савић, 97. Софија Мирчетић, 98. Марија Спасојевић, 99. Јована Ристановић, 100. Дуња Вићентијевић, 101. Катарина Ковачевић, 102. Ксенија Станковић, 103. Марта Хинић, 104. Јана Кривошић, 105. Небојша Богдановић, 106. Јован Ракетић, 107. Анђелка Зимоњић, 108. Анђелка Ђуновић, 109. Тијана Селаковић, 110. Димитрије Поповић, 111. Драгана Плазинић, 112. Небојша Богдановић, 113. Николина Шутић, 114. Никола Поповић, 115. Катарина Ратковић, 116. Тијана Шутић, 117. Анђела Тимотијевић, 118. Рада Новитовић, 119. Катарина Крстић, 120. Вања Бајовић, 121. Лана Лемајић.

Братислав Голић - Успаванка за маме и тате

Братислав Бата Голић је рођен 14.08.1952. године у Власеници у 4.20 часова заведено под редним бројем 146/52 од оца Саве (1927) и мајке Софије (1932) који имају још двоје деце Бранку (1954) и Јадранку (1960). Бранка има ћерку Сташу (1988), Јадранка сина Павла (1985) и ћерку Јелену (1990). Детињство је провео у Хан Пијеску, (романијски округ), а школовао се и живео све до 1987. године у Сарајеву где је завршио Вишу трговачку школу - одсек организатор продаје. Ожењен је и отац троје деце, ћерке Соње (1976), која има сина Бориса (2006), удата и живи у Лазаревцу, Горане (1984) и сина Горана (1986). Године 1987. досељава се у Пожаревац, тачније у Брежане код свог стрица Радована Голића који је у место Брежане дошао као ратно сироче 1942. године. Са очеве стране има две тетке Сајку и Радојку и стричеве Голуба, Радована и Светозара. Слави славу Светог Игњатија Богоносца. Велико искуство у издавачкој делатности стекао је радећи у издавачком предузећу “Веселин Маслеша” из Сарајева, где је био руководилац неколико књижара и велепродаја, као и у издавачком предузећу “Рад” из Београда, те је у горе наведеним предузећима провео неколико година. Жеља му је била да у Сарајеву отвори своју прву приватну књижару што је и учинио 1985. године. Када се Братислав Бата Голић доселио у Брежане отворио је, заједно са својом супругом Свјетланом, самосталну трговинску радњу међу првима, а 14.08.1990. пререгиструје самосталну трговинску радњу у трговинско предузеће “Бата-Комерц” које почиње да послује истог дана. Датума 14.08.1995. године оснива први приватни културни центар “Српску кућу”. На оснивању културног центра, које се одржало у хотелу Дунав где је присуствовало преко 300 званица, био је присутан почасни гост, Његово Краљевско Височанство Принц Томислав Карађорђевић, који је подржао идеју и замишљене пројекте Српске куће. Откупљује и обнавља стару зграду коју је саградио брат Хајдук Вељка, Милутин Петровић звани Ера 1823. године. Године 1841. у њој је отворена прва Пожаревачка пошта и ово је сада једина сачувана пошта из поштанског саобраћаја тог времена. Оронула зграда је обновљена и сачувана од пропадања 1995. године захваљујући породици Голић и њеном домаћину Братиславу. Милутин Петровић “Ера” дошао је из Неготина у Пожаревац и ту је пензионисан где је остао све до смрти 1861. гoдине а рођен је 1791. године у Леновцу округу Црноречком (Зајечар). Са братом Хајдук Вељком 1813. године бранио је Неготин, а тада му је брат и погинуо. Пензионисан је 1853. године као саветник. Иза себе је имао супругу Станојку и сина Сава. Син Сава био је срески начелник у Петровцу. Савини синови су Јова и Јеврем, писари чије је потомство изумрло или се негде раселило, тако да нема података о њиховим потомцима. Супруга Станојка и син Сава након смрти Милутина Петровића “Ере” подижу му споменик и сахрањују га у порти главне саборне цркве у Пожаревцу где се и данас налази.Братислав Голић бави се књижевним радом. Године 2009. објавио је књигу “Судбина је тако хтела”. Ово је његова друга књига под називом “Успаванка за маме и тате”. Приређивач је преко 200 књига као и рецензент, илустратор и дизајнер. Његова дела су објављена у многим Зборницима и часописима, антологијама и лексиконима. Идејни је творац неколико пројеката где афирмише младе писце у Србији и дијаспори. Кроз библиотеку Млади таленти је афирмисао преко 20 000 младих писаца као и кроз Зборник књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре. Његов рад се огледа и на афирмацији писаца зрелијег доба који су афирмисани и неафирмисани. Бави се и хуманитарним радом. Велики је донатор књига библиотекама школама и многим установама. Покретач је првог Међународног кампа младих писаца у Брежану код Пожаревца. Својим радом створио је највећу породицу младих писаца у Србији и у свету.За сав свој рад и труд, а поготово љубав према деци и очувању традиције, културе и обичаја свог народа, Братислав Бата Голић добио је многа признања.

Прво издање књиге објављено је 14.08. 2015. године
Друуго издање књиге је објављена 14.08. 2016. године.

ŠEFKIJA M. HASKOVIĆ - LETOPIS OSNOVNE ŠKOLE RIFAT BURDŽOVIĆ TRŠO, KARAJUKIĆA BUNARI

Šefkija (Mehmed) Hasković, rođen je 17. 09. 1937. godine u Jablanovu, opština Bijelo Polje. Osnovnu školu završio je u Jablanovu. Nižu srednju školu završio je u Bistrici i Bijelom Polju. Višu realnu gimnaziju završio je u Bijelom Polju. Višu pedagošku školu završio je u Sarajevu na grupi predmeta: fizika i opštetehničko obrazovanje 1962. godine.

Od 01. septembra 1964, godine živi i radi kao nastavnik u OŠ “Rifat Burdžović Tršo” u Karajukića Bunarima. Izvodio je nastavu matematike od V do VIII razreda, opštetehničko obrazovanje od V-VIII razreda i fiziku od VII do VIII razreda. Bio je predsednik Odeljenjskog veća, predsednik Saveta škole, predsednik MK SSRN-a, član Saveta mesne zajednice, predsednik Mirovnog veća MZ, predsednik MK SSRN-a,delegat DPV-a SO Sjenica, delegat OK SSRN-a Sjenica. Po odluci SO Sjenica biran je za člana Školskog odbora.

Bio je izabran za vršioca dužnosti direktora škole “Rifat Burdžović Tršo.” 17.03.1982. godine izabran je za direktora Osnovne škole “Rifat Burdžović Tršo” Dužnost direktora obavljao je do 17.03.1987. godine. Povremeno je sarađivao sa TN (Tehničkim novinama), te je nagrađen sa knjigom KROZ VASIONU I SVEMIR. Letopis OŠ “Rifat Burdžović Tršo” je njegova druga knjiga. Bio je pohvaljivan, nagrađivan i odlikovan. U penziju odlazi 18.02.2003. godine. Živi u Karajukića Bunarima.

Na dan škole 13.10.2013. godine povodom 90 godina OŠ “Rifat Burdžović Tršo” mu je dodelila povelju za zasluge i objavljivanje prve Monografije škole kao i za sve rezultate na polju obrazovanja. Direktor, vlasnik i osnivač “Srpska kuće” iz Požarevca Bratislav Bata Golić dodelio mu je priznanje za zasluge i postignute rezultate na polju književnog stvaralaštva na Pešteri.

Ovo je njegova druga knjiga u izdanju Kulturno - izdavačkog centra “Srpska kuća” iz Požarevca.

Knjiga je objavljena 2015. godine.

КАРОЛИНА ЖИВКОВИЋ - МАРФЛАК И НАТАША ВРАПЧЕВИЋ
ВАСПИТАЧ У ИСТРАЖИВАЊУ СОПСТВЕНЕ ПРАКСЕ

Каролина Живковић Марфлак је рођена 1954 у Сплиту. Основну и средњу школу као и Педагошку aкадемију за васпитаче завршила је у Новом Саду. Запослила се као васпитач у Суботици у ПУ”Наша Радост” у којој је непрекидно радила и живела 37 година.
Своју професију је одабрала жељено и цео радни век провела у откривању облика, мириса, боја и обликовала стварност заједно са децом. Радила је изузетно племенит и захтеван посао.
Жеља за професионалним сазнањем и самопотврђивањем је утицала да буде међу првим студентима Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Суботици.
Програм “Растимо уз плес” (акредитован од стране Министарства Просвете Србије),у којем је један од аутора, усмерио ју је на други степен студијског програма из области физичког васпитања те је стекла звање Специјалиста Струковни Васпитач.
Била је активан члан Удружења васпитача Војводине од дана оснивања и имала част да буде први председник Управног Одбора, а истовремено и члан Управног Одбора Савеза Васпитача Србије, што је било од пресудног значаја за обликовање овог приручника.
До сада је заједно са децом и педагогом Виолетом Врцељ Одри објавила збирку игара за децу под називом “ИГРАРИЈА” (2002 год.).
Тренутно живи у Перту у Аустралији и покушава да у оквиру рада Дијаспоре да свој допринос у активностима за децу и са децом.

Врапчевић Наташа рођена је у Суботици 29.06.1963. Детињство и младост је провела у Новској. Завршила је Вишу школу за образовање васпитача у Суботици и Учитељски факултет у Сомбору.
Издала је две збирке поезије за децу „ Брод маште „ (1997.), и „Чудесна планета „ (2000. ).
Једна од песама за децу објављена је у антологији српских песама за децу Пере Зупца „ Птица детињства“ (1997.)
Учествовала је и награђивана је на разним фестивалима поезије за одрасле. Песме су јој објављиване у многобројним часописима и зборницима. Пише драмске текстове за децу, компонује музику за децу, аутор је ТВ емисије за децу „ Насмејани сунцокрет“.
На међународном фестивалу сликовница за децу 2012. годинеу Аустрији, добила је посебну похвалу жирија за сликовницу „Језеро пријатељства“ коју је сама илустровала и превела на енглески језик.
Учесник је многобројних међународних конференција за васпитаче где је презентовала различите пројекте које је спроводила у раду са децом.
Ради као васпитачица у ПУ „Наша радост“ у Суботици.

Књига је објављена 2014. године.

Промоција приручника одржана у књижевном клубу "Саборник", Перт,
Аустралија. О приручнику је говорила проф: Мирослава Божић