Татјана Јевтић, рођена 12. августа 2003. у Пожаревцу, ученица је Техничке школе у Смедереву. Завршила је основну школу „Радица Ранковић“ у Лозовику. Родитељи, Наташа Јевтић и Златко Јевтић, су јој се развели у 6. години њеног живота и сада живи у Трновчу код Велике Плане са мамом, братом Петром и очухом. Почела је да пише у 5. разреду и до сада је, поред ове, објавила збирку песама „Црвени мак“ (2016) у издању Културно - издавачког центра „Српска кућа“ из Пожаревца. Њена песма "Борба једне жене" је објављена у књизи "Сто младих талената" Подунавског округа 2014. Песма "Рањено срца мајке" је објављена у књизи "Сто младих талената" Подунавског округа 2015. Песма "Опрости, мајко" објављена је у зборнику 28 књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре. Добитница је бројних награда као што су прво место на такмичењу у Баваништу, две златне и једна сребрна медаља на такмичењу у Крњеву. Татјана је најмлађи и једини писац Техничке школе у Смедереву која је објавила своју самосталну књигу. Ово је њена друга књига у издању Културно-издавачког центра "Српска кућа" из Пожаревца.

Књига објављена 2020.

Sara Vidaković je rođena 25. 11. 2007. god u Subotici. Živi u Subotici sa mamom Nikolinom Vidaković (1979) i tatom Draganom Vidaković (1974), koji su joj najveća podrška. Sara je učenica 7.b razreda OŠ „Kizur Ištvan“ u Subotici. Sa 5 godina je naučila da čita i već tada je pokazivala interesovanje za književnost. U nižim razredima osnovne škole počinje da piše, pored pisanja poezije piše i prozu. Neki od njenih radova su objavljeni u „Subotičkim novinama“, kao i u školskim novinama „Školarac“. Učestvovala je u brojnim konkursima. Njena pesma „Ljubičasti konj“ objavljena je u „Zborniku književnog stvaralaštva mladih Srbije i dijaspore“ br. 18, pesma „Baka“ u „Zborniku br. 24“, Isečak iz dnevnika u „Zborniku br. 28“ u izdanju Kulturno – izdavačkog centra „Srpska kuća“ iz Požarevca. Prema saznanjima koja ima Gradska biblioteka, Sara spada među najmlađe pesnikinje Subotice. Veliki je ljubitelj čitanja, lako usvaja jezike tako da uči engleski, nemački i ruski. Obožava istoriju, a najviše je interesuje srpska istorija. Aktivno se bavi odbojkom, iako ima mnogo obaveza redovno trenira u ŽOK „Spartak“. Odličan je učenik i u njenim svedočanstvima su sve petice. Njena ljubav prema umetnosti i živoj reči ogleda se u velikoj posvećenost glumi. Pet godina je redovan član dečoje teatarske družine „Šadou plej“ (Shadowplay) iz Subotice koju vodi glumac subotičkog pozorišta Branislav Trifković. Često nastupa na školskim priredbama i peva u školskom horu. Rečita je i pesme i priče iz ove knjige počela je da piše već sa 9 godina. Njena deviza „ Ako si pismen, uvek si pismen pa i kad pišeš poruku na mobilnom telefonu“. Vodi računa o svakoj izgovorenoj reči, jer reč ima težinu i nikada je neupotrebljava uzaludno. Ovo je njena prva samostalna knjiga u izdanju Kulturno – izdavačkog centra „Srpska kuća“ iz Požarevca.

Књига ојављена 2020.

Горица Олас рођена је 11. јануара 2004. године у Зрењанину од оца Роберта (1981) и мајке Наталије (1984), девојачко Живковић. Има млађег брата Роберта Оласа (2005). Основну школу "Млада поколења" завршила је у Ковачици. Песме пише од краја 2018. године. Бави се писањем поезије и кратких прича, певањем, цртањем, сликањем, фотографисањем природе, усавршавањем немачког језика. У основној школи водила је разне школске програме. Њена песма “Липа” објављена је у Зборнику стваралаштва младих Србије и дијаспоре број 26 у издању Културног - издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца. Успешно је завршила други разред гимназије "Михајло Пупин" у Ковачици. Ово је њена прва књига у издању Културно - издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца.

Књига Објављена 2020.

Ана Рисовић рођена је 25. марта 2000. године. У свом родном мјесту, Рибнику, завршила је основну школу у којој је и први пут открила свој таленат за писање тако што су јој наставници указали да је посебно то што: „Сунце посматра као ужарену лопту која плови небом“. Највећи и најјачи подстицај ју је дочекао у средњој школи, од стране професорице српског језика и књижевности, Мионе Бјелајац, која је октривањем њеног талента била снажна подршка и вјетар у леђа за остварење снова. Породица, Ђоко, Радмила и сестра Невена су били на том путу даваоци слободе у изражавању и грађењу себе. Неизоставна је и њихова подршка. Писање јој је, како каже, било уточиште. Мјесто разумијевања, отпуштања бола, радовања, све оно што другима није могла да преточи. Уписивањем студија Психологије у Бања Луци 2019. године љубав ка писању и размишљање о сљедећем кораку на том путу је постало још интензивније, након чега се на списку жеља 2020. године пронашла и прва књига. Тако је настала „књига у доба короне“ чији је наслов требало да буде „Белешке једне Ане“, али је велики Момо Капор „украо“ наслов, па је остало једино рјешење „Белешке једног Моме“. Ипак, приче су дијелови њене душе, које су пронашле свој пут до једног освојеног врха и поред тешког раздобља у свијету. Приче су пронашле своје мјесто у књизи и тако саме дале име „Обронци душе“. Љубав према природи и планинарењу је допринијела многим тренуцима инспирације и текстовима који су настали у окриљу зеленила и мира. Надамо се да је ово тек њен почетак. Прича “Република Српска”, објављена је у Зборнику књижевног стваралаштва младих Републике Српске број 7 у издању Културног - издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца. Она је најмлађи писац општине Рибник. Ово је њена прва самостална књига у издању Културно - издавачког центра “Српска кућа” из Пoжаревца.

Књига објављена 2020.