Турковић Алмин, Цамовић Анел Турковић Едина, Марко Ристић

КАД МЛАДИ ГАЛЕБОВИ УЗЛЕТЕ

Далеко у Немачкој једног сунчаног дана родио се дечак не слутећи да ће једног дана доћи на Пештер где су зиме сурове и лета жарка. Тај дечак је Алмин Турковић. Рођен је 29. Јула 1998. године у Немачкој од оца Сафета (1963) и мајке Невзете (1976). Има старију сестру Алмину (1996). Родитељи су једно време живели у Немачкој, стицајем околности вратили су се у родно село Долиће. Алмин је четири разреда завршио у Долићу. Даље школовање наставио је у матичној школи “Рифат Бурџовић Тршо” у Карајукића Бунарима, општина Сјеница. Дошавши у пети разред упознао је нове другове и другарице. Када је прочитао песму свога друга “Опет са мојим друговима” на часу литерарне секције одлучио је да напише прву песму о љубави. Његова прва песма је “Шта је то љубав”. Тако су почели да се ређају стихови. Одличан је ученик. Воли да буде најбољи у разреду. размишља да настави школовање када заврши осми разред. Уписаће гимназију, затим факултет, смер математика и вратити се у свој родни крај. Хоби му је фудбал и писање. Његова прва песма изашла је у збиркама “Сто младих талената Златиборског округа 2009 и 2010” у издању Културно-издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца.

Цамовић Анел рођен је у подножју брда на обали мале реке у кући поред моста и пута, један међу три сестре, мажен и пажен, везан је ипак за свога деду. Разговори између деде и њега су домаћински, а срце му је дечје искрено и пуно нежних осаћања. Нови становник села Тузиња постао је једне зимске ноћи десетог јануара 1999. године од оца Алмира (1975) и мајке Ајселе (1975). Има сестру Аиду (1997) Аишу (2003) и Анелу (2008). У?Тузињу је завршио четврти разред а даље наставио у матичној школи “Рифат Бурџовић Тршо” у Карајукића Бунарима. Почео је да пише од другог разреда. Његова прва песме је “Опет са мојим друговима”. Наставио је да пише песме у петом разреду. Тако су се рађали стихови и нове песме. Прва песма му је изашла у збирци песама “Сто младих талената Златиборског округа 2009”, а друга 2010, у издању Културно-издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца. Кад заврши осми разред школовање ће наставити у Сарајеву. Планира да заврши факултет. Одличан је ученик, добар друг, омиљен међу друговима и другарицама. Хоби му је писање и игра на компјутеру.
Као првак Анел се одликовао правилним дијалогом и јасно формулисаном реченицом. Постепено је у њима уносио лична осећања, збивања околине и догађаја из окружења. Његов први рад којим је скренуо пожњу на свој рад је “Опет са мојим друговима”. Као ученик другог разреда изненадио ме јасним, и оригиналним приказивањем реченице путем разиграних речи уникатности и искрености које су уистину приказивале њега самог. Од тада сам га подстицала и упућивала ка овом циљу.
Први пут у својој радној каријери добијам шест првака, шест искрених мирољубивих ђака. Њихова међусобна слога давала је Анелу мотиве за своје радобе и прве посвећене песме биле су посвећене баш њима-друговима. Верно их је приказивао у њима тражио јунаке, успешне ученике и добре људе. Увек је био омиљен код другова. Касније теме песама постају шире и њима обухвата све своје жеље, тајне и окружеље. Уме себи да постави циљ и уме да тежи ка његовом остварењу, а то је да постане узоран грађанин свога краја. На моју велику радост наставио је да се бави пискарањем својих запажања и осећања разиграног младалачког срца. Тако каже његова учитељица до четвртог разреда Ристић Ружица из Тузиња.

Турковић Едина рођена трећег фебруара 1999. године у Долићу општина Сјеница, од оца Ифета (1966) и мајке Сафете (1979) год. Има сестру Вила (2003) и брата Едина (2004). Четири разреда завршила је у Долићу а даље наставила у матичној школи “Рифат Бурџовић Тршо” у Карајукића Бунарима. Прву песму је написала у петом разреду “Мајка”, која је изашла у збирци песама о мајци “Мајко теби на дар” у издању Културно-издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца. Њена песма је објављена у збирци песама “Сто младих талената Златиборског округа 2010”. Одличан је ученик. У слободно време бави се писањем, жели да настави школовање и да студира књижевност.

Ристић Марко постао је нови члан породице 10. 10. 1989. год. Рођен је у Новом Пазару од оца Благоја Ристића (1955.год), мајке Ружице Ристић (1954. год.). Има брата Филипа (1986. год.) и сестру Миљану (1992.год). Растао је као и сва остала деца, без посебних прохтева, скроман, друштвен и врло маштовит. У породици је имао однос, не као син, брат, већ као друг. Волео је да чита, али увек је бирао књиге за одрасле.
Основну школу је завршио у Карајукића Бунарима, а потом медицинску у Ужицу. Сада живи у Аранђеловцу. И даље пише.
Прву песму написао је у трећем разреду и то ноћу. После тешког сна пробудио се и оно што је те ноћи пролетело његовом главом записао је. Песму је посветио ујацима и баби која је тих дана умрла. То је био његов првенац, а касније су се низали стихови и долазио до изражаја таленат за писање. Једном је сам писао тему јер је наставница сумљала да је било у питању преписивање. Међутим, то му је помогло да се наставница увери у његове способности и од тада је од ње добијао подршку. Слао је своје радове на разна такмичења и добијао је награде. Годинама низале су се све боље песме. 2005. године јавио се на конкурс XI Сусрета песника средњошколаца Србије и Црне Горе са песмом Молитва за рањене душе”. Песма је ушла у књигу “Изабране песме”, која је објављена исте године.
Често је посећивао Књижевне вечери. На једном таквом скупу посвећеном нашем омиљеном песнику Брани Миљковићу, Марко је рекао: “Пишем оно што осећам”, а шта осећам сазнаћете слушајући или читајући моје песме.” Такав је он. Искрен.
Маркове песме су споне његових жеља и збивања, љубави и сећања, молби и могућности. Он неуморно трага за правом љубављу са њима дотиче дно и бива на дну да би касније осетио и уживао у доброти врха. Песму доживљава као облик стварности, прихвата понуђено, разлаже га на могуће и немогуће. У његовим песмама и стиховима, који су често разиграни, многи ће пронаћи себе и себи сродне душе. А какве су његове песме оцените сами. Они којима су срца пуна љубави, усвојиће и приписати неки стих себи, који су били вољени па остављени пронаћи ће себе, а који планирају да заволе нека знају шта их чека. А ипак, без обзира на све “волите се!”

Књига је објављена 2011. године.