www.srpskakuca.org.rs

Слађана Дилић - ПРКОСА РАДИ

Слађана Дилић, девојачко Сретеновић, рођена је 09.11.1969. године у Крагујевцу. Удата је, има сина, снаху и унуку Василију. Живи и ради у Лапову. По занимању је економиста. Пише поезију и прозу. Роман ,,Записивач љубави" је њено прво ауторско дело, објављено 2017. године. Слађана ради на другом роману, а истовремено је завршила и припрему за објављивање самосталне збирке песама, под насловом ,,Пркоса ради“. Пише кратке приче и песме за децу. Каже да јој је писање хоби и да на тај начин истражује себе и друге. Не постоји бољи адреналин од инспирације, писање је магија, може да буде шта пожели, да се игра ликовима. Може да мења животе, да у песмама склапа неспојиво, тако има и бесплатну терапију. Писање је за њу љубав, ослобађање. Има обичај да каже да њен страх воли да пише. Слађана Дилић је била члан Књижевног клуба ,,Милорад Бранковић“ из Лапова скоро од самог његовог оснивања. Ту је стекла дивне пријатеље из других књижевних клубова са којима је и данас у контакту. Поред писања, бави се и сликарством, декупажом, члан је одбора ,,Црвеног крста“ у Лапову, добровољни је давалац крви, члан је ,,Кола српских сестара“. Њене песме су заступљене у зборницима: ,,Вид, ране, белег, со" (Општинска библиотека ,,Слово", Лапово; ,,Светлост", Крагујевац,1997), ,,С обе стране брега" (Општинска библиотека ,,Слово", Лапово,2006) и ,,Непролази душе" (Општинска библиотека ,,Слово", Лапово, 2009) године. Песму ,,Несаница" је одабрао Књижевни клуб ,,Соколово перо" и уврстио је у збирку ,,Јутро над Озреном 2010". Песма ,,Клетва" је понела титулу песме године на такмичењу у Ћуприји 2015. године. Песма ,,Ја имам кућу" је освојила прво место у Лесковцу на петом међународном песничком сусрету ,,Песничко срце југа", 2017. године. Песма ,,Уморна" освојила је треће место по одлуци стручног жирија за песму марта 2016. године у Књижевном клубу ,,Душан Матић" из Ћуприје. Песма ,,За све вас“ освојила је прво место 2015. године. Песма под називом ,,Обећао си“ 2017. године освојила је прво место и диплому као најемотивнија песма на такмичењу Књижевног клуба ,,Душан Матић“ из Ћуприје, а песма ,,Нећеш ме ни приметити“ прво место у Прокупљу, захваљујући Књижевном клубу ,,Раде Драинац“ 2018. године. Поред награђених песама, Слађана Дилић поседује захвалнице за учешће на винском поселу у Трстенику које се одржава на Светог Трифуна, када се читају песме о вину и љубави. Добила је зхвалницу од Удружења песника ,,Србољуб Митић“ из Старог Села, захвалницу 15. сабора сликара и песника ,,Јанкови дани“, за учешће на Сабору и допринос развоју ликовне уметности и књижевности на подручју Месне заједнице Опарић и општине Рековац. Књижевно друштво ,,Раде Драинац” доделило јој је Сретењско одличје у Прокупљу. Захвалницу за песму ,,Душа“ 2016. године доделила јој је Поетска група ,,Поезија 016“ из Лесковца. Скупштина општине Лапово доделила је захвалницу Слађани за област културе 2018. године. Књижевни клуб ,,Миодраг Петровић“ из Баточине доделио је похвалу Слађани Дилић за песму ,,Признајем“ на Међународном песничком маратону 2018. године. КУД ,,Ђурђевдан“ из Новог Села доделио је захвалницу песникињи на 9. Ђурђевданском прелу. Књижевни клуб ,,Душан Дачић“ из Багрдана доделио јој је захвалницу за песничка дружења 2019. године.

 

Објављена књига 2022.

Јадранка Бједов - СТАБЛО СА ЧУЛОМ СЛУХА И ВИДА

Јадранка Бједов (рођена Милановић), рођена је 10. 09. 1959. год. у Пули, Хрватска. Завршила Филозофски Факултет у Нишу, група англистика. Бавила се превођењем поезије са енглеског језика, као и превођењем поезије модерних аутора, са српског на енглески језик. Поезија јој је заступљена у многим зборницима широм Србије, Републике Српске и Црне Горе. Објављивала је у часописима: Public Figure, Словословље, Суштина поетике, Авлија, Фиока, Монс Ауреус, Звездани колодвор, Башта Балкана и другим часописима. Објавила је две збирке песама: „ Глас из праскозорја“ 2016. и „ Урок“ 2019. Живи и ради у Зајечару као професор енглеског језика. Члан је Удружења књижевника Србије од јуна 2021. год. Oво је њена трећа збирка песама у издању Културно - издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца.

 

Објављена књига 2022.

Горица Миљковић - Да се не заборави

Зовем се Горица Миљковић. Рођена сам 18.01.1940.год. у селу Сибници, од оца Бранисава и мајке Богосаве Милошевић, Општина Жабари. Живим у Коларима код Смедерева, где сам завршила свој радни век у основној школи “Илија Милосављевић - Коларац”, као професор српскохрватског језика и књижевности. 1959.године сам завршла Учитељско - домаћичку школу у Пожаревцу. Као учитељица са овом школом, радила сам у вишим разредима основне школе. Предавала сам стручне предмете од петог, до осмог разреда. Уз рад сам наставила даље усавршавање. На ВПШ сам уписала језик и књижевност. Ту школу сам завршила 1969.год у Београду. Рад сам наставила у вишим разредима, сада као наставник језика и књижевности. 1970. године, сам уписала Филолошки факултет, и њега завршила 1980. године, и све до пензионисања, радила сам као професор у ОШ “Илија Милосављевић Коларац” из Колара. Свој радни век сам започела са мужем, који је предавао историју и географију у селу Шетоњу, код Петровца на Млави. Пошто је муж био стипендиста Општине Босански Петровац, то смо морали да се преселимо у Босну - село Крњеуша, и ту смо остали једну школску годину. Опет смо се, идуће школске године, вратили у Шетоње. Затим смо 1964. године, дошли у Друговац, Општина Смедерево. Ту смо били 16 година и на крају смо дванаест година радили у Коларима у Основној школи. Ту смо стекли право на пензију. Пошто је муж из Колара, ту смо и живот наставили. Родила сам три кћерке и сина, који је са четири године настрадао. Звао се Зоран, а кћерке ”Снежана, Дубравка и Јасмина” оне су се удале, родиле децу и имају унучиће. Муж и ја смо волели свој позив и са пуно љубави прилазили учењу и раду са децом. Водили их на екскурзије, на море, на краће излете. Да виде и да воле своју домовину. Чују, и виде како се живи у нашој земљи, говори, да је заволе и чувају слободну, богату за своје потомке. Ђаке сам изузетно волела и несебично у свему помагала да заврше основну, средњу и више школе, према својим интересовањима и способностима. У нашој школи у Коларима, је у част 25. маја био Дан школе, и поред другог славља, била је уприличена манифестација “Извор живе речи”, ученици су из целе Србије и шире, приказивали своје литерарне радове, и у стиху, и у прози, па је ту следила награда, најбољим песницима и писцима, и то је већ постала пракса и навика, и то се сваке године, из генерације на генерацију преноси. Жири оцени радове, и онда следе и награде, за најбољу песму или прозни рад. Књигу прву “Жеља” 2020., другу књигу “Љубав” 2020., и трећу књигу “Успомене” објавила сам 2021., четврта књига “Тито и Слободан” објавила сам 2021., у издању Културно - издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца. Ово је моја пета самостална књига у издању Културно - издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца.

 

Објављена књига 2021.

Горица Миљковић - Тито и Слободан

Зовем се Горица Миљковић. Рођена сам 18.01.1940.год. у селу Сибници, од оца Бранисава и мајке Богосаве Милошевић, Општина Жабари. Живим у Коларима код Смедерева, где сам завршила свој радни век у основној школи “Илија Милосављевић - Коларац”, као професор српскохрватског језика и књижевности. 1959.године сам завршла Учитељско - домаћичку школу у Пожаревцу. Као учитељица са овом школом, радила сам у вишим разредима основне школе. Предавала сам стручне предмете од петог, до осмог разреда. Уз рад сам наставила даље усавршавање. На ВПШ сам уписала језик и књижевност. Ту школу сам завршила 1969.год у Београду. Рад сам наставила у вишим разредима, сада као наставник језика и књижевности. 1970. године, сам уписала Филолошки факултет, и њега завршила 1980. године, и све до пензионисања, радила сам као професор у ОШ “Илија Милосављевић Коларац” из Колара. Свој радни век сам започела са мужем, који је предавао историју и географију у селу Шетоњу, код Петровца на Млави. Пошто је муж био стипендиста Општине Босански Петровац, то смо морали да се преселимо у Босну - село Крњеуша, и ту смо остали једну школску годину. Опет смо се, идуће школске године, вратили у Шетоње. Затим смо 1964. године, дошли у Друговац, Општина Смедерево. Ту смо били 16 година и на крају смо дванаест година радили у Коларима у Основној школи. Ту смо стекли право на пензију. Пошто је муж из Колара, ту смо и живот наставили. Родила сам три кћерке и сина, који је са четири године настрадао. Звао се Зоран, а кћерке ”Снежана, Дубравка и Јасмина” оне су се удале, родиле децу и имају унучиће. Муж и ја смо волели свој позив и са пуно љубави прилазили учењу и раду са децом. Водили их на екскурзије, на море, на краће излете. Да виде и да воле своју домовину. Чују, и виде како се живи у нашој земљи, говори, да је заволе и чувају слободну, богату за своје потомке. Ђаке сам изузетно волела и несебично у свему помагала да заврше основну, средњу и више школе, према својим интересовањима и способностима. У нашој школи у Коларима, је у част 25. маја био Дан школе, и поред другог славља, била је уприличена манифестација “Извор живе речи”, ученици су из целе Србије и шире, приказивали своје литерарне радове, и у стиху, и у прози, па је ту следила награда, најбољим песницима и писцима, и то је већ постала пракса и навика, и то се сваке године, из генерације на генерацију преноси. Жири оцени радове, и онда следе и награде, за најбољу песму или прозни рад. Књигу прву “Жеља” 2020., другу књигу “Љубав” 2020., и трећу књигу “Успомене” објавила сам 2021. у издању Културно - издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца. Ово је моја четврта самостална књига у издању Културно - издавачког центра “Српска кућа” из Пожаревца.

 

Објављена књига 2021.

Софија Марковић Остојић - Колико вреди ноћ у којој ништа не боли

Софија Марковић Остојић, рођена је 1 августа 1990. године у Смедеревској Паланци, од оца Владана Марковића и мајке Слађане Марковић, рођене Миловановић. Има брата Филипа Марковића, удата је за Филипа Остојића и зиви у Чачку. Заврсила је Мастер студије, смер Економска дипломатија. Године 2005. је завршила Основну школу “Херој Иван Мукер” у Смедеревској Паланци. Уписује средњу школу у Београду, Гимназију "Милош Црњански" на Бановом Брду, где четворогодишње студије даје ванредно и завршава их у року од три године. Исте године 2008. када завршава Гимназију уписује Факултет за трговину и банкарство "Јанићије и Даница Карић" одсек Банкарство, где 2012. године у јуну  завршава дипломски код проф. др Мирјане Барјактаровић са максималном оценом 10, уз напомену да руководство Факултета предлаже њен останак на истом, где због тога уписује Мастер. Завршава га 2013. године и исте године уписује докторске студије на одсеку Економска дипломатија. У међувремену 2016. године почиње свој мали бизнис и у Чачку и отварам  микро фирму. Успешна као предузетница, и послује у Чачку. Своју прву збирку песама посветила је својој покојној баки Мирослави – Мири Марковић која је увек веровала да ће збирка изаћи, као и њеној породици. Свака њена песма настала је неким догађајем из живота. Ово је њена прва самостална књига у издању Културно - издавачког центра “Српска кућа” Д.О.О. из Пожаревца.

 

Објављена књига 2021.

СРПСКА КУЋА ФЛЕШ

Alternative flash content

Requirements

Get Adobe Flash player

ЧАСОВНИК