Чланци

ТАЊА МАТИЋ СНЕЖАНА АСЛАНСКИ - ТАЈНЕ У ПОГЛЕДИМА

Детаљи: Датум последње измене четвртак, 23 фебруар 2012 14:05

ТАЊА МАТИЋ И СНЕЖАНА АСЛАНСКИ - ТАЈНЕ У ПОГЛЕДИМА

Не умем да изразим све кроз дела, кроз неке ситнице које много значе, али све своје стихове писала осећањима, која ме спуштају и дижу. Ја, Тања Матић, имам око себе свет пун стихова, рима и строфа. И све те стихове писала сам у свом родном месу Гају, живећи са својом породицом, родитељима Јасмином и Душаном, сестром Милицом, и братом Ђорђем.
Све те песме излазиле су из мене где год се нађем, а највише у мојој основној школи "Миша Стојковић". Прву песму написала сам у петом разреду на тему "Сан" коју сам имала за домаћи из српског језика. Након тога почела сам озбиљно да се бавим писањем и то ми добро иде. Са својих петнаест година објављујем своју прву збирку песама у издању "Културно - издавачког центра "Српска кућа" из Пожаревца, што је велики успех, не само за мене, већ и за моју породицу, моју школу, моје родно место. Моје песме објављене су у збиркама "Сто младих талената поезија Јужнобанатског округа за 2008., 2010 и 2011. годину у издању "Српске куће"И зато захваљујем особи без које ово не би успело, без које бих ја била само још једно дете које пише песме. Хвала њој, наставници Катарини Величић - Богдановић. Њена иницијатива победила је и зато хвала. Такође и хвала свим људима који су помогли. Хвала мојој породици која ме увек и у потпуности подржава.

Од мене, Тање Матић, свима једно велико хвала

* * *

Стихови су нешто чиме се ја најбоље изражавам. Пишем и прозне текстове, али песме су нешто посебно и тиме се поносим. Зовем се Снежана Аслански, и рођена сам 07. 01. 1996. године у Панчеву. Живим, школујем се и пишем у свом родном месту Гају. Највећу подршку имам од своје породице, затим пријатеља, наставника у школи. Родитељи, Иванка и Стеван, најпоноснији су на мене, мој рад и досадашња достигнућа. Драгана, моја сестра, и Драган мој брат, старији су од мене, па ми понекад задају теме на које ја пишем и тако ми помажу.
Прву песму написала сам по завршетку другог разреда основне школе на тему "Зашто ме не воле брат и сестра?" па су сами тим они најзаслужнији за моје писање, и због тога им хвала. Често смо за домаћи из српског језика имали задатак да напишемо песму, и то ми уопште није тешко падало. Стихови и риме су увек у мојјој глави и само чекају да их напишем. Моје песме објављене су у збикама песама "Сто младих талената поезија Јужнобанатског округа" за 2008. и 2010. годину у издању Културно-издавачког центра "Српска кућа" из Пожаревца. Ово је моја прва збирка песама у издању "Српске куће".
Желим да искажем захвалност људима који су помогли да се објави ова књига, који су нас подржали и када смо мислили да је све узалуд. Највеће хвала упућено је нашој наставници српског језика Катарини Величић - Богдановић, која се највише залагала за нас. Хвала свим људима који су помогли, свим ђацима и наставницима, као и мојој породици.

Од мене, Снеже Аслански, још једном хвала.

Књига је објављена 2011. године.